Цисте дојке спадају једно од најчешћих бенигних обољење дојке. Процењено је да ће 7-10% свих жена током свог репродуктивног живота да развије цисту на дојци.
Бол у дојкама је чест разлог за посете лекара опште праксе, интернисте, гинеколога, и хирурга. То је уобичајено код жена, али се повремено јавља и код мушкараца.
Интрадуктални папиломи дојке су бенигне лезије са инциденцом од око 2-3%(1). Подељени су у две главне категорије: солитарни (централни) папиломи и вишеструки (периферни) папиломи.
Хаматроми су углавном бенигне промене које представљају зрела али архитектонски непотпуно организована ткива на локализацији која и нормално садржи та ткива.
Дуктектазије су проширења млечних каналића. Дојке се састоје од млечних жлезда које могу да производе млеко. Млеко се ствара у деловима жлезде који се називају лобулуси.
Атером је бенигни тумор поткожног ткива. Понекад се назива и епидермоидна циста. Представља повећано накупљање себума и ћелија коже. Атероми се углавном налазе на глави, лицу, врату, али и на другим деловима тела.
Радијални ожиљак дојке заправо није ожиљак, већ бенигна пролиферативна лезија са радијално распоређеним дуктусима, склерозом и централном фиброеластозом.
Лактациони аденоми су бенигни тумори дојке који се јављају код трудница, дојиља и у постпарталном периоду. Спадају у аденоматозне лезије дојке, а узроковани су физиолошким променама у дојци услед промена хормонског статуса у трудноћи и дојењу.
То је редак бенигни мезенхимални тумор дојке порекла ћелија строме (миофибробласта). Чини мање од 1% свих бенигних тумора дојке. То је тумор вретенастих ћелија.
